О књизи: 2012 / „Уз реку, кроз ову летњу ноћ, баш као балон пуштен у слободу неба на Дан независности, Четвртог јула, чамац за разоноду плутао је паробродом. На јарко осветљеним палубама немирни парови су играли без предаха, али сам њен прамац и крма били су скривени у тами; тако да се из даљине светла овог брода готово нису разликовала од ћудљивог скупа звезда на небу. Пливао је између црног плићака, нежно секући кроз полако набујали, тамни плимни талас који је напредовао из мора, и остављајући за собом тихе, узбудљиве салве различитих мелодија – овде се „Шумске бебе“, свирале су бескрајно, и, наравно, „ Моон Баи”. Иза њих су већ била насумично разбацана светла Покус Ландинга, где је неки песник са свог таванског прозора успео да уочи блесак златне косе у брзом вртложном плесу. Ту су прошли Улм, где је месец иза огромних зграда котларнице лебдео у небо, а овде је била Западна Естер, где је поново склизнула иза облака, за коју нико није приметио Сјај светла на палуби троје младих дипломаца Харварда; сва тројица су се досађивали и помало суморно расположени, па су одмах подлегли магији ових светала. Њихов моторни чамац је однела струја и постојала је велика вероватноћа да ће се сударити са паробродом, али нико од њих није ни помислио да упали мотор да би отпловио...»